Prokrastinacija — Veliki neprijatelj frilensera

Prokrastinacija nije vezana samo za frilensere. Ona je opšti problem modernog društva, koji nije tako teško objasniti. Svako će, manje ili više često, odlagati obaveze u kojima ne uživa. Moderno doba donelo nam je tehnološki napredak, ali nam je taj napredak doneo i nebrojene distrakcije. Zbog toga ćemo se nalaziti u situacijama da aktivnost koja nam u tom trenutku ne prija treba da dobije prednost nad aktivnostima koje su zabavnije.

Prokrastinacija postoji i kod ljudi koji su zaposleni u firmi sa fiksnim radnim vremenom, naravno. Međutim, frilenseri koji su sami odgovorni za planiranje svog vremena, kada i koliko će raditi, objektivno mogu imati mnogo veće probleme zbog prokrastinacije.

Na početku, jako je važno razumeti da prokrastinacija nije sinonim za lenjost. Postoje izuzetno vredni i kreativni ljudi koji mogu i prekovremeno da se bave određenim aktivnostima i da nalaze motiv da nastave, dok u drugom tipu aktivnosti nikako ne uspevaju da se motivišu. Postoji puno razloga koji vode stvaranju negativnih navika i oni mogu biti jako različiti od osobe do osobe. U ovom blogu fokusiraću se na najčešće razloge koji vode takvom ponašanju kod frilensera.

Zašto frilenseri prokrastiniraju?

Za razliku od stalno zaposlenih sa fiksnim radnim vremenom, frilenseri rade po satnici ili po projektu. Pogotovo rad po projektu može stvoriti probleme. Ukoliko imate fiksni rok do kog morate predati rad, moguće je da nećete proceniti vreme koje vam je potrebno za finiširanje projekta. Kada to shvatite, ulazite u borbu ne samo sa projektom, već i sa vremenom. To može dovesti do neuspeha, pa čak i gubitka klijenta.

Iako je ovaj razlog verovatno najčešći, nije i jedini. Dosta je čest slučaj da frilenser provede previše vremena u usavršavanju onoga što je već završio. Dakle, razlog može biti i perfekcionizam, a ne lenjost. Mnogi pate i od tzv. imposter sindroma, koji se ispoljava u brizi da niste dovoljno dobri, da će rezultat vašeg rada biti đubre i da će klijent odbiti da vas plati.

Postoji i mogućnost da ste pogrešno procenili težinu zadatka. Možda vam je za istraživanje i moguće učenje novih veština potrebno više vremena. Svi ovi, a i drugi razlozi, kumulativno mogu dovesti do stvaranja velikog psihičkog pritiska, osećaja zamora i pregorevanja, što na kraju vodi prokrastiniranju. Ukoliko primetite da ste skloni ovoj navici, pokušajte da nađete razloge za to. Neki od najčešćih, koje sam već pomenuo, su:

Dobra vest je da svi ovi problemi mogu da se reše. Ako naučite da se borite sa hroničnom prokrastinacijom i primetite je u njenom nastajanju, posledice će biti izbegnute ili bar jako smanjene.

Načini borbe protiv prokrastinacije

Prokrastinacija nije nešto što se može staviti u kalup i odnositi se prema njoj isto kod svake osobe. Svaka osoba, pa čak i ako ima slične razloge za takvo ponašanje, je priča za sebe. Zbog toga, specifičan način borbe kod vas konkretno možda neće dati rezultate. Ipak, treba imati u vidu modele najtipičnije razloge koji vode nastanku simptoma. Ukoliko ste uspeli da identifikujete razlog, uzmite neki od tipičnih načina borbe i prilagodite ih svom sentimentu i načinu funkcionisanja. Najčešći načini borbe su:

1. Utvrdite dnevne navike i rutinu — Dokazano je da ljudi sa utvrđenim dnevnim navikama i rutinom ređe imaju problem sa prokrastinacijom.
2. Odredite prioritete — Ako ste uzeli više posla nego što možete da isporučite i radite prekovremeno da ispunite rokove, vaš privatni život i san će najverovatnije trpeti. To ne može da funkcioniše na duže staze, stoga morate uvek imati u vidu koji su vaši prioriteti. Ovaj sistem će dobro funkcionisati sa dnevnim navikama i rutinom.
3. Mikro rokovi i nagrade — Ovaj trik je sličan onom koji primenjuju neki roditelji na školarcima. Ako urade domaći, mogu da igraju igrice, ili idu kod drugara. Sistem nagrađivanja može biti dobar i za vaš posao, ako razbijete obaveze koje imate na manje delove. Pomodoro sistem podrazumeva tajmer koji vam postavlja vremenski okvir (najčešće 20 do 30 minuta) za jedan mikro posao. Posle isteka tog perioda pravite pauzu. Postoje i drugi interesantni programi koji simuliraju RPG gde završavanjem stvarnih mini obaveza i potraga (quest), vaš karakter odnosno avatar postaje snažniji. Na taj način radite, a istovremeno imate utisak da se zabavljate.
4. Počnite od najtežih stvari — Uvek je dobra ideja da dok ste sveži i najproduktivniji se uhvatite u koštac sa najtežim problemima. Ako uvek krećete od laganih stvari, pa posle budete umorni za one najteže i često najvažnije, doći ćete u problem sa rokovima.
5. Sredite radno okruženje — Možda imate luksuz da radite od kuće u pidžami, ali to ne znači da na vašem stolu može biti nered. Mnoge studije su pokazale da su ljudi generalno produktivniji u sređenim i čistim prostorima. Tamo gde ne postoji mnogo distrakcija i gde je sve usmereno na monitor i zadatak koji treba da obavite, produktivnost raste.